„Imam dve leve noge“ * „Ja nemam ritma“

(Najčešće rečenice koje čujemo — i nijedna nije istina.)

Gotovo svaka priča u Školi Folklora počinje ovako.
Neko dođe, pogleda korake i odmahne glavom:
„Ma ja sam ovde samo da probam.“

I to je sasvim u redu.

Jer folklor nije rezervisan za „talentovane“.
Nije takmičenje.
Nije ispit.

Folklor je priča koja se uči polako  korak po korak.

Jednom nam je neko rekao:
„Ako ja ovo naučim, svako može.“
I bio je u pravu.

U Školi Folklora ne jurimo muziku.
Ne vičemo brojeve.
Ne očekujemo savršenstvo.

Ovde:

• staneš kad želiš,

• vratiš snimak,

• pogrešiš bez srama,

• nasmeješ se,

• i nastaviš dalje.

I onda se desi onaj momenat.
Noge se pomere same.
Ritam se pojavi.
A ti pomisliš:

„Čekaj… pa ja ovo mogu.“

Narodne igre nisu muzej.
One su žive, razigrane i napravljene da se dele.
I dobra vest?
Nikada nije kasno da počneš.

Zato imamo jedno malo pitanje za tebe:
*  Šta ako nemaš dve leve noge — nego ti samo niko nije pokazao kako?

Ako želiš da saznaš kako Škola Folklora funkcioniše i šta sve možeš da naučiš, počni odavde.

Šta je Škola Folklora i kako funkcioniše

**  Nastavi da istražuješ.
Možda je sledeći klik — tvoj prvi korak u kolu.

👉 Klikni. Nauči. Zaigraj.